Deklaracije na pakiranjim hrane stoje tamo kako bismo mogli točno vidjeti što zapravo jedemo: od toga koliko soli unosimo do količine vlakna koje konzumiramo. Uz te informacije je puno lakše pratiti način prehrane i osigurati da dobijemo dovoljno minerala i vitamina, ali i otkriti što nam u hrani ne paše.

Ograničite štetne nutrijente - postoje nutrijenti koje bismo trebali što je moguće više srezati. Pretjerani unos masti, trans masti, kolesterola ili soli može povećati rizik od kroničnih bolesti poput raka, bolesti srca i visokog tlaka. Znanstvenici upozoravaju da posebno pripazimo na unos zasićenih i trans masti te kolesterola.

Pazite na vlakna - većina nas zna da su vlakna iz hrane ključan dio zdrave dijete. No, koliko zapravo ljudi konzumira dovoljno vlakna na dnevnoj bazi? Vrlo malo, a to bi se značajno promijenilo kad bismo obratili pozornost na deklaracije. Preporučeni unos ovisi o dobi, spolu i unosu kalorija. No, generalne upute tvrde da bi ljudi žene mlađe od 50 godina trebale konzumirati 25 grama vlakna, a muškarci 38 grama dnevno. Muškarci stariji od 50 trebali bi unositi otprilike 30 grama dnevno, a žene 21. Pokušajte ciljati hranu koja ima barem 5 grama odnosno 20 posto vlakna po porciji.

Prepoznajte šećere - rasprava oko unosa šećera je vječna, ali generalno bi unos šećera trebao biti što niži. Na etiketi razlikujemo totalnu količinu šećera (kompletan šećer u proizvodu) te dodani šećer (količina koju su dodali u procesu izrade hrane). Dodani šećeri mogu biti med, javorov sirup, fruktozni sirup, koncentrat voća, kristalni šećer i ostali. Američka udruga za zdravlje srca tvrdi da žene ne bi trebale konzumirati više od 24 grama šećera dnevno, a muškarci ne više od 36 grama. To bi u prijevodu značilo da bismo trebali ograničiti unos šećera na 6 čajnih žličica.