Nostalgija je neupitno jedan od najmoćnijih storytelling motiva. Stoga je jasno i svako kolutanje očima kada sinopsis nekog filma glasi: „Osoba X, koja vodi miran i bogat obiteljski život, nikako ne može dokučiti što joj u životu toliko nedostaje i ostavlja dio nje praznom. Kada spletom okolnosti sretne osobu Y koju nije vidjela preko dvadeset godina, ta praznina polako biva ispunjena prisjećanjem na nevine dane življenja kako su samo tada znale." Nekad je ovo nostalgija vezana uz romantičnu vezu i bivše ljubavi, nekada je riječ o bivšoj skupini prijatelja. Sunny priča o potonjem.

Možemo odmah razjasniti jednu stvar - Sunny jest ženski film, i Sunny to jednako tako nije. Kada bih tražio neki popularni counterpart, lako bi bilo reći da je ovo korejski Seks i grad, samo u retro melodramatičnom štihu. I bio bih budala.

Radnja se prebacuje između modernog doba, 2011. godine, i kasnih 80-ih, kad je Seoul bio preplavljen studentskim bunama protiv vladajućeg militantnog režima. Socijalni kontekst  u prvom redu služi kao kontrast nevinosti i bezbrižnosti mladih protagonistica, ali ni u jednom trenutku ne biva tome podređen. Težina društva koja se slama preko leđa nemoćnih cura dovoljna je da ih natjera na ranije sazrijevanje. U sadašnjosti, nekima od njih se posrećilo, dok su neke slomljene i šutnute u kut.

Cijelu preporuku pročitajte na FAK portalu