Finci imaju najbolji obrazovni sustav na svijetu, još otkako je objavljena prva Piza studija. Za primjer Finci mogu poslužiti i po tome što vode računa o svom zdravlju. Jedu malo soli. Finci su odavno radikalno smanjili unošenje soli u organizam. Javna kampanja je očigledno bila tako uspješna, da sada potrošači oštro kontroliraju proizvode koji im se nude u supermarketima, restoranima...

''Mušterije nas često pitaju koliko soli ima u kruhu. Radije kupuje onu vrstu kruha koja je manje slana'', kažu nam u jednoj pekari u Helsinkiju, a muškarac koji je upravo kupio par žemlja to i potvrđuje: ''Jako vodim računa o tome da ne koristim previše soli. Imam povišen tlak i moram se čuvati.''

Druga mušterija u pekari dodaje: ''Ja uopće ne volim okus soli. Radije koristim druge začine. Nije mi teško odreći se soli.''

Uspješna kampanja

Za ovakav stav stanovništva prije svega je zaslužna kampanja finske lige za zdravo srce. Pokrenuli su je znanstvenici prije više desetljeća.

''U kasnim 60-ima stopa smrtnosti zbog infarkta je u Finskoj bila najviša u svijetu. Finci su imali povišen krvni tlak, jeli su previše soli. Morali smo nešto učiniti protiv toga'', kaže Mariana Lahti-Koski, stručnjak za prehranu.

>> Snizite krvni tlak uz lovorov list

Proizvodi koji sadrže malu količini masti i soli su posebno obilježeni - malim crvenim srcem. A oni koji ne vole neslano i požele kupiti normalne proizvode mogu na njima pročitati upozorenje - jako posoljeno! Pa - tko voli, nek' izvoli.

Nigdje u Europi se ne troši tako malo soli kao u Helsinkiju. Rezultati su očigledni: 80 posto manje infarkta. Međutim ima i ovjde onih koji se ne daju zavesti, pa je nastao lobi za sol i slanu hranu. 

''Naša generacija se i onako hrani mnogo zdravije nego prethodne. Ja ne vodim posebno računa o tome koliko soli jedem'', kaže jedan mladić, a jedna Finkinja dodaje: ''Obožavam okus soli na kuhanom jajetu i ne želim ga se odreći.''

Izvor: Deutsche Welle