Vozi se Mujo vlakom u Tuzlu. Na jednoj stanici uđe Haso, sjedne preko puta Muje i tako se voze neko vrijeme.

Uskoro Haso upita Muju koliko je sati. Mujo izvadi sat, pogleda i spremi ga natrag u džep. Haso ga zbunjeno gleda i pita:

- Zašto mi ne kažeš koliko je sati?

Mujo duboko uzdahne i reče:

- Gledaj, simpatičan si mi, ali nemaš šanse ...

Haso ga, još zbunjeniji, upita:

- Kako nemam šanse, u čemu?

Mujo opet uzdahe i reče:

- Dakle, ako ti kažem koliko je sati, ti ćeš mi zahvaliti, ja ću ti onda reći nema na čemu. Pa ćeš ti nastaviti razgovor i pitati me gdje idem, ja ću reći u Tuzlu, ti ćeš me pitati zašto u Tuzlu, ja ću reći da imam tamo obitelj. Pa ćeš me pitati koga, ja ću reći ženu i kćer, pa ćeš ti onda pitati koliko godina ima kćer, ja ću reći dvadeset. Ti ćeš reći da je sigurno ljepotica, je ću reći da takvu još nisi vidio, pa ćeš je poželjeti upoznati, a ja ću te odvesti kući. I kad je vidiš odmah ćeš je zaprositi, a ja ću te morati izbaciti iz kuće jer šta ću sa zetom koji nema ni za sat!!

- Zato, moj Haso, nemaš šanse.