Mujo i Haso krenuli na skijanje. Uhvatila ih oluja, pa se sklonili na neku farmu da traže prenoćiste. Pokucali, kad otvara zgodna gospođa koja ih sasluša i odgovori:

- Znam da je vrijeme grozno, ali nedavno sam ostala udovica, pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući.

Mujo odvrati:

- Ne brini ti ništa, bona, prespavaćemo mi u štali, a ujutro odmah idemo dalje ako bude bolje vrijeme!

Žena pristane. Ujutro se vrijeme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju. Devet mjeseci kasnije, Mujo je iznenada dobio pismo od nekog advokata. Trebalo mu je neko vrijeme da shvati da je to advokat one zgodne gospođe s farme. Ode on kod Hase, pa ga pita:

- Haso, bolan, jel' se sjećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja? 

Haso se nasmije

- Jašta da se sjećam, jarane, bila je pravo zgodna ...

Mujo nastavi ispitivanje:

- Pa dobro, jarane, jes' ti možda svratio do nje po noći? 

Haso pocrveni i tiho reče:

- Paaaa, onaaaj, jesam, jarane ....

Mujo ne prestaje:

- Dobro, a jes' ti njoj možda rek'o moje ime umjesto svojeg? 

Haso već polako ludi od ispitivanja:

- A jesam, jarane, što me to sve ispituješ?

Mujo se nasmije:

- Nedavno je umrla i sve mi ostavila!