U stresnim ili depresivnim razdobljima često jedemo više nego što zapravo trebamo jer emocionalnu nestabilnost zadovoljavamo hranom. Nutricionisti nas obično uče da je jedenje iz emocionalnih razloga potpuno pogrešno, no psiholog Pavel Somov tvrdi upravo suprotno.

"Ne jedemo samo kad smo glasni nego i kako bismo ispunili svoje emocionalne potrebe, hrana nam daje osjećaj zadovoljstva i blagostanja. Omiljeno jelo, a to može biti i slatkiš, izravno utječe na centar zadovoljstva u mozgu", kaže Somov. Hrana je tako legitiman način usrećivanja samog sebe što je posebno važno u kritičnim trenucima u životu.

Kako se emocionalno jedenje ne bi pretvorilo u prejedanje, odnosno kako se zdrav aspekt jedenja iz frustracija ne bi pretvorio u nezdravu naviku, potrebno se pridržavati sljedećih pravila.

1. Potrebno je prihvatiti činjenicu da je jedenje zadovoljstvo i da ne predstavlja neuspjeh. Konzumacija hrane uz grižnju savjesti nema pozitivan učinak.

2. Obratite pozornost na kvalitetu. Cilj emocionalnog jedenja nije u kratkom roku pojesti što više kalorija nego svjesno uživati u hrani koju najviše želimo.

3. Uzmite si vremena. Ne jedite usput.

4. Prednost dajte hrani uz koju vas vežu lijepe uspomene (na primjer čokolada iz djetinjstva). Na taj način se povećava ukupno zadovoljstvo.

5. Ako želite jesti, jedite! - tako glasi najvažnije pravilo zdravog jedenja. Ugasite TV, pospremite novine i posvetite se hrani.