whatever.blog.hr. zgrožen je količinom žutila u novinama, pita se kamo to sve vodi, i treba li čitatelje navikavati da uživaju kopajući po tuđoj intimi:

- Nekad je Orwell strahovao da će Big Brother pratiti svaki naš korak, ali da će to biti nekakva državna, strana mašinerija. Nije pretpostavljao da ćemo svi mi, pojedinci, u stvari nadgledati jedni druge svojim digitalcima, kamerama s mobitela i veselo to kačiti po internetu da svi gledaju. Osim nas, naravno, rade to i oni kojima je to posao.

Iako ja taj posao smatram podilaženjem najnižim ljudskim strastima i da bi ga kao takvog trebalo zabraniti. Kažu da ljudi žele žutilo, skandal i trač ali ja kažem da žele i droge i kriminal pa ih ne potičemo na to, dapače, borimo se protiv tih nagona i pojava u društvu. Bez ogromne ponude žutila i potražnja bi s vremenom nestala (osim kod patologije), uvjeren sam u to.

Poznate osobe su uvijek bile izložene paparazzima, oku javnosti, ali meni se nekako čini da to lagano već gubi svaku mjeru i smisao’, zaključuje rezignirano bloger. (METRO)