Ludega li svita ovi Splićani. Organizirali marendu, čoviku, novinaru, Miljenku Smoji, koji je neće okusiti. Ne zato jer nema apetita, nego zato jer je već 13 godina ispod ploče. A oni mu slave 85-ti rođendan. I onda su još za aperitiv počeli držat govore, jedan za drugim: ko šta misli o njemu, kakav je bija, da i sada sigurno u paklu lupa po makinjeti...

Tonka Alujević je tila reć da je Smoje bija intimni prijatelj Franje Tuđmana i da mu je upravo on dao ideju da se Dalmacija prekrsti u Južnu Hrvatsku, i sve te lipe stvari. Ma je došlo dva puta više svita nego ima katriga. Pola ih nije sidilo, pola nije slušalo, a svima se teća sa penetama i junećim mišićem ladila. Onda je Lepa zaronjala iz kantuna da svi čuju: Ma šta to činite!? Dajte ljudima jist i pit!

Ali se govornici nisu dali. Taman kad se treći govornik sprema nešto prigodno kazat, ka šta se to uvik i čini prije marende, uletija je penšjunat Pjero Jelaska da i on ima par stihova. A fotograf Boris Kragić (koji je sve ovo i organizira) reka mu je da stihove ostavi za posli jer su se ljudi zamalo den-mon-stran-tivno digli. Bija je to dribling vridan Jurice Jerkovića koji je isto doša.

Od svih uglednika najveće ovacije doživio je Debeli Šime, konobar koji je služio Smoju, sada 50 kila mršavijiOvo je druga ‘Smojina marenda’ i bilo je vidljivo da Smoje što je duže mrtav ima sve više prijatelja. E, bija je i Boris Dvornik. Ništa nije okusija, samo je pita da ko će mu dat vina. A ko će mu dat vina kad je bilo puno novinara, političara i glumaca i režisera svake vrste?! U Smojinu čast su tako neki i izili po dva pijata.

Od svih uglednika najveće ovacije je doživija Debeli Šime, konobar u Belvija, koji je uvik služija Smoju u tom otelu. Šime je smršavija 50 kili, lipo je sija i čeka da mu se donese.
Drugi su stajali u filu isprid teće, a fotoreporteri i kamermani slikavali je ka jednu sasvim novu stvar u Splitu i koju će sve novine danas objavit.

- A čujte. Ima tu malo i nostalgije prema starome Splitu, a u to je naravno uključen i Smoje jer je bija predstavnik grada i malog čovika. Ovdi kad se ljudi skupe žele se sjetit splitske beside, splitski batudi, navada i običaji. Toga danas više nima. Ali ima rušenja naše baštine po Varošu. I onda se skupimo i ubijamo tugu u šta smo spali - ovo je Pjero ekskluzivno reka meni jer mu od stihova ništa.

A Smoje bi reka: Ajte ća, ko vas je zva?!